Хиперинфлација

Хиперинфлација је инфлација која је потпуно ван контроле, стање када цене веома брзо расту док валута губи своју вредност. Ниједна од дефиниција хиперинфлације није опште прихваћена. Према једној дефиницији, хиперинфлација је случај када је инфлација више 20% или 30% на месечном нивоу.

Хиперинфлација у Аргентини
Новчаница од 100.000.000.000.000 (сто билиона) зимбабвеанских долара, издата 2008. Овај износ је једнак 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 претходних зимбабвеанских долара (пре деноминације 2006).
Последица хиперинфлације у СР Југославији, новчаница од 500.000.000.000 (петсто милијарди) југословенских динара, новчаница са до тада највећим апоеном у историји.

Особинеуреди

Књига Филипа Кагана (Phillip Cagan) Монетарна динамика хиперинфлације (The Monetary Dynamics of Hyperinflation) из 1956. године, сматра се првом озбиљнијом студијом хиперинфлације и њених ефеката. У њој, Каган је хиперинфлацију дефинисао као месечну стопу инфлације од најмање 50%.Међународни рачуноводствени стандард описује четири знака да је у економији можда дошло до хиперинфлације:

  1. Становништво углавном настоји да своју имовину чува у не-валутном облику или у релативно стабилној страној валути. Сав новац у локалној валути се одмах троши док му није пала његова куповна моћ.
  2. Становништво цене углавном прерачунава, иако изражене у домаћој валути, у односу на страну стабилнију валуту. Цене се понекад чак и изражавају у страној стабилнијој валути, иако се роба наплаћује у њеној противвредности у домаћој валути.
  3. Продаје и куповине на кредит постају све омиљенији зато што инфлација умањује вредност рата.
  4. Камате, плате и цене се везују за ценовни индекс, и кумулациона стопа инфлације, у року од три године, достиже или прелази 100%.

Стопе инфлације од неколико стотина процената месечно су се више пута могле видети. Неки од екстремних случајева су:

Хиперинфлација широм светауреди

Извештај са девизног тржишта[1]
Курсеви се примењују од 30.12.1993. године
ЗемљаВажи заКурс у динарима
Продајни за
девизе
Куповни за
девизе
Куповни за
ефективу
Аустралија1 долар120132398475411941376000001140401408000
Аустрија1 шилинг146792141291145914022799142266172229
Белгија1 франак496605139274936344205948005947403
Канада1 долар133362479192213256469766171265992862669
Данска1 круна264471692041262889608140255660143916
Финска1 марка309703676230307851012165299385109330
Француска1 франак303694933862301878214418293576563521
Немачка СР1 марка103181338888510256410256411000000000000
Грчка1 драхма71937752796828958350
Ирска1 фунта25196808666002391900640000
Италија100 лира104247118336103623506462101032918800
Јапан1 јен159288440901583355688715121046827
Кувајт1 динар595262367442159170147591205650749094960
Холандија1 гулден922152836657916636468741891428965850
Норвешка1 круна238001554489236577816376230071926426
Португал1 ескудос10138432752100777841029624283817
Шведска1 круна214147608205212866565683207012735127
Швајцарска1 франак121426219125512069984094521176823449216
В. Британија1 фунта263582310237426200554666672548003941333
САД1 долар178132664255517706706506761721977207782
Евр. обр. јед.1 ЕКУ19972189378801985271466667
Шпанија1 пезета125224789781244756883411887428237
Обрачунски долар износи 1775998646615 динара.
Званична курсна листа за југословенски динар,
објављена у Политици 30. децембра 1993.

Државе које су биле погођене хиперинфлацијом:

  • Ангола - прошла је кроз најгору хиперинфлацију у периоду од 1991. до 1995. године, када је новчаница са највишом деноминацијом била 50.000 кванзи. До 1994. године, новчаница са највишом деноминацијом је била 500.000 кванзи. Током валутних реформи у тој земљи 1995. године, 1 кванза реајустадо је мењана за 1.000 старих кванзи. Највећа новчаница 1995. године је била од 5.000.000 кванзи реајустадо. Током валутне реформе 1999. године, за 1 нову кванзу се могло добити 1.000.000 кванзи реајустадо. Коначни резултат хиперинфлације: 1 нова кванза = 1.000.000.000 (милијарду) кванзи од пре 1991. године.
  • Аргентина - пролазила је кроз умерену хиперинфлацију од 1975. до 1991. године. Почетком 1975. године, новчаница са највишом деноминацијом је била она од 1.000 пезоса. Крајем 1976. године, највећа новчаница је била од 5.000 пезоса. Почетком 1979. године, највећа новчаница је била од 10.000 пезоса. До краја 1981. године, највећа новчаница је била од 1.000.000 пезоса. Током валутних реформи из 1983. године, 1 аргентински пезос је мењан за 10.000 пезоса. Током валутних реформи из 1985. године, 1 аустрал је мењан за 1.000 пезоса аргентино. Током валутних реформи из 1992. године, 1 нови пезос је мењан за 10.000 аустралоса. Коначни резултат инфлације: 1 нови пезос = 100.000.000.000 (сто милијарди) пезоса од пре 1983. године.
  • Аустрија - између 1921. и 1922. године, инфлација у Аустрији је достигла 134%.
  • Белорусија
  • Боливија
  • Босна и Херцеговина
  • Бразил
  • Грузија
  • Грчка
  • Заир
  • Зимбабве 2000.
  • Израел
  • Јапан
  • Југославија 1992-1993
  • Кина
  • Мадагаскар
  • Мађарска
  • Мексико
  • Немачка
  • Никарагва
  • Перу - прошао је кроз највећу инфлацију у периоду 1984-1990. Највећа новчаница 1984. је била 50.000 сола. Већ 1985. је то била 500.000.
  • Пољска
  • Република Српска
  • Република Српска Крајина - прошла је кроз највећу инфлацију 1993. године. 1992. је највећа новчаница била она од 50.000 (педесет хиљада) динара. Већ 1993. године, највећа новчаница је била од 50.000.000.000 (50 милијарди) динара.
  • Румунија
  • Русија
  • Сједињене Америчке Државе
  • Слободни град Данзиг
  • Тајван
  • Турска
  • Украјина
  • Чиле

Извориуреди

  1. ^ "Политика“, 30. децембар 1993.

Спољашње везеуреди

🔥 Top keywords: Дезоксирибонуклеинска киселинаSlađana MiloševićГлавна странаБор (град)Тајне винове лозе (3. сезона)Лионел МесиУбиство Тијане ЈурићFacebookВреме смрти (ТВ серија)Драгана МирковићТајне винове лозеЊемачкаДНКПосебно:ПретражиБиохемијаЖивојин МишићРусијаБилбаоИзраелПрви светски ратКвинта (НАТО)Амбер алертДатотека:Moj Happy Život.pngИсторија биохемијеСрбијаВреме смртиАфера ДокторатиСредњи векСавет ЕвропеБеоградКолубарска биткаInhibitor enzimaНемачкаF-117 најтхокБранко ЋопићРуски конзулОбарање F-117 код БуђановацаНАТО бомбардовање ЈугославијеПосебно:Скорашње изменеЗолтан ДаниДадо ТопићМиливоје Анђелковић КајафаДора БакојаниМартовски пучСрбија у Првом светском ратуИгор ЈурићХепатитис ЦМодул:ArgumentsБалтиморКинаВаздушни мостНејмарМилан МандарићEminemФашизамЈосип Броз ТитоГеномикаГоран МилошевићБорис РежакРадомир ПутникБ92Град БорЕстонијаБрестовац (Бор)Девојка са бисерном минђушомКошаваДруги светски ратИгра судбинеВинстон ЧерчилМанастир Свети РоманДавид ВиљаНови СадРоналдоМетаболизамНикола ТеслаСлобода МићаловићЕвропско првенство у фудбалу 2024.Новак ЂоковићВреме зла (ТВ серија)Динко ГрухоњићГрузијаРепублика СрпскаБразилЗорана МићановићГоран Иванишевић27. мартДевојка са бисерном минђушом (филм)Први српски устанакСписак српских именаВојин ЋетковићМарио Хезоња2023Вук Стефановић КараџићТаџикистанИво АндрићПрадевојчицаСлоба РадановићАргентинаКатарина Жутић