Статус угрожености

Статус угрожености одређене врсте се користи као показивач могућности да та врста постане изумрла у скоријој или даљој будућности. При процјењивању статуса угрожености одређене врсте (или нижег таксона) разматрају се многи чиниоци: поред простог пребројавања преосталих јединки, разматра се и тренд смањења или повећања величине популација те врсте, препознате пријетње, успјешност при размножавању, природна средина и друго.

Глобални системиуреди

Графички дијаграм категорија угрожености на Црвеној листи, Међународне уније за заштиту природе

Црвена листа Међународне уније за заштиту природе (IUCN) је најпознатији свјетски списак угрожених врста и нижих таксона. IUCN је поставио критеријуме за процену угрожености, а сви процењени таксони сврставају се у једну од следећих категорија:[1]

Постоје и две додатне IUCN категорије:

  • DD — таксон са недовољно података о угрожености (енгл. Data deficient)
  • NE — таксон није евалуисан, или није евалуисан по IUCN критеријумима (енгл. Not evaluated)

Категорије из 1994.уреди

Графички дијаграм категорија угрожености на Црвеној листи, Међународне уније за заштиту природе из 1994 (верзија 2.3)

Постоје и две додатне IUCN категорије:

  • DD — таксон са недовољно података о угрожености (енгл. Data deficient)
  • NE — таксон није евалуисан, или није евалуисан по IUCN критеријумима (енгл. Not evaluated)

CITES конвенцијауреди

Конвенција о међународној трговини угрожених врста дивље фауне и флоре (енгл. CITES, „Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora“) за циљ има утврђивање да међународна трговина дивљим животињама и биљкама не угрожава њихов опстанак.

Савезни системиуреди

У Европској унији, Правилник трговине дивљим врстама Европске уније[2] је законски пропис са циљем да оствари стандарде CITES-а унутар Европске уније скупа са неким додатним мјерама[3]. База података врста под контролом Правилника трговине дивљим врстама Европске уније је доступна за јавност[4]. Додатно, постоји и Препорука Европске уније за животну средину[5] (енгл. EU Habitats Directive) и Препорука Европске уније за птице[6] (енгл. EU Birds Directive).

Организација „NatureServe conservation status“ се усредсређује на Латинску Америку, САД, Канаду и Карибе. Ова организацију су развили, у посљедњих тридесетак година двадесетог вијека, научници из организација „NatureServe“ и „The Nature Conservancy“, и мреже програма природног насљеђа и податковних центара за очување природе. Током времена ова организација се све више уједињује са Црвеном листом угрожених врста. По овој организацији, између осталих постоје и сљедеће категорије[7]:

  • Претпостављено изумрле (енгл. Presumed Extinct, GX)
  • Вјероватно изумрле (енгл. Possibly Extinct, GH)
  • Критично угрожене (енгл. Critically Imperiled, G1)
  • Угрожене (енгл. Imperiled, G2)
  • Рањиве (енгл. Vulnerable, G3)
  • Наочиглед сигурне (енгл. Apparently Secure, G4) и
  • Сигурне (енгл. Secure, G5)

Овај систем садржи и двосмислене и непотпуно одређене категорије попут „Непрецизно одређен број јединки“ (енгл. Inexact numeric ranks, нпр. G2?) и „међукатегорије“ (нпр. G2G3) када не може прецизно да се одреди одговарајућа категорија. У овом систему такође постоји одредница „само у заробљеништву или људском узгоју“, која има слично значење као IUCN категорија „изумрле у дивљини“ (енгл. Extinct in the Wild, EW).

У Руској Федерацији у сврхе одређивања угрожености врста постоји Црвена књига Руске Федерације.

Извориуреди

  1. ^ Guidelines for Using the IUCN Red List Categories and Criteria (PDF), Version 13, IUCN, март 2017, Архивирано из оригинала (PDF) 23. 04. 2018. г., Приступљено 4. 1. 2018 
  2. ^ EU Wildlife Trade Regulation, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ УНЕП-ов свјетски посматрачки центар за очување врста Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Животињске врсте — Претрага таксона првог нивоа Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ ec.europa.eu, „Препорука Европске уније за животну средину“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ ec.europa.eu, „Препорука Европске уније за птице“ Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ ИнфоНатура: Статус угрожености Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везеуреди

🔥 Top keywords: Дезоксирибонуклеинска киселинаSlađana MiloševićГлавна странаБор (град)Тајне винове лозе (3. сезона)Лионел МесиУбиство Тијане ЈурићFacebookВреме смрти (ТВ серија)Драгана МирковићТајне винове лозеЊемачкаДНКПосебно:ПретражиБиохемијаЖивојин МишићРусијаБилбаоИзраелПрви светски ратКвинта (НАТО)Амбер алертДатотека:Moj Happy Život.pngИсторија биохемијеСрбијаВреме смртиАфера ДокторатиСредњи векСавет ЕвропеБеоградКолубарска биткаInhibitor enzimaНемачкаF-117 најтхокБранко ЋопићРуски конзулОбарање F-117 код БуђановацаНАТО бомбардовање ЈугославијеПосебно:Скорашње изменеЗолтан ДаниДадо ТопићМиливоје Анђелковић КајафаДора БакојаниМартовски пучСрбија у Првом светском ратуИгор ЈурићХепатитис ЦМодул:ArgumentsБалтиморКинаВаздушни мостНејмарМилан МандарићEminemФашизамЈосип Броз ТитоГеномикаГоран МилошевићБорис РежакРадомир ПутникБ92Град БорЕстонијаБрестовац (Бор)Девојка са бисерном минђушомКошаваДруги светски ратИгра судбинеВинстон ЧерчилМанастир Свети РоманДавид ВиљаНови СадРоналдоМетаболизамНикола ТеслаСлобода МићаловићЕвропско првенство у фудбалу 2024.Новак ЂоковићВреме зла (ТВ серија)Динко ГрухоњићГрузијаРепублика СрпскаБразилЗорана МићановићГоран Иванишевић27. мартДевојка са бисерном минђушом (филм)Први српски устанакСписак српских именаВојин ЋетковићМарио Хезоња2023Вук Стефановић КараџићТаџикистанИво АндрићПрадевојчицаСлоба РадановићАргентинаКатарина Жутић