Леопард

животиња из породице мачака

Леопард (лат. Panthera pardus) је животиња из породице мачака и најмања од четири велике мачке из рода Panthera (остале су тигар, лав и јагуар). Леопарди су некада живели у Азији и Африци, од Кореје до јужне Африке, али се њихова расподела драматично смањила због лова и губитка станишта, тако да леопарди сада углавном живе у потсахарској Африци. Изоловане популације живе у Пакистану, Индији, Индокини, Малезији и Кини. Због губитка станишта и сталног опадања популације, леопарди су сврстани у угрожене врсте; њихов број је већи од других припадника рода Panthera.

Леопард
(Panthera pardus)
Временски распон: 2.588–0 Ma рани Плеистоцен до данас
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Надред:
Ред:
Подред:
(нерангирано):
Инфраред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Подрод:
Врста:
P. pardus

Linnaeus, 1758
Биномно име
Panthera pardus
Linnaeus, 1758
Подврсте
Списак подврста:
Распрострањеност подврсти леопарда (не рачунајући изумрлу подврсту Panthera pardus spelaea)
  некадашња распрострањеност подврсти
  несигурно
  данашња распрострањеност подврсти (фрагментисано)
  данашња распрострањеност подврсти
Синоними
Синоними врсте:
  • Felis pardus (Linnaeus, 1758)

Леопард има релативно кратке ноге и дугачко тело, са великом лобањом. Физички највише подсећа на јагуара, иако је мањи и слабије грађе. Његово крзно је означено розетама које немају унутрашње тачке, за разлику од јагуара. Леопарди који су меланистични, било потпуно црни или врло тамне боје крзна, се колоквијално називају црни пантери.

Животиња свој успех у животу у дивљини дугује свом опортунистичком начину лова, својој способности да се прилагоди на разне врсте станишта и способности да трчи приближно 65 km на сат. Леопарди лове буквално сваку животињу коју могу да лове и ухвате. Његова станишта варирају од кишних шума до пустињских терена.

Особинеуреди

Присутан је полни диморфизам, мужјаци су већи и тежи од женки.[2] Леопард је мишићава животиња, ноге су му релативно кратке, а глава широка. Мужјаци су у раменима високи 60 – 70 cm, а женке 57 – 64 cm. Дужина тела (са главом) се креће у распону од 90 до 196 cm, док је дужина репа 66 до 102 cm. Величина се разликује по регионима.[3] Мужјаци теже 37 – 90 kg, а женке 28 – 60 kg.[4][5]

Леопард има средње дугачке, снажне ноге које завршавају шапама велике површине. Очи имају, као и све мачке усмерене према напред, а уши су му округласте.

Изглед крзнауреди

Обележје леопардовог крзна су „розете“. То су мање-више правилно прстенасто једна до друге сложене мрље у чијој средини је боја мало тамнија од основне боје крзна. Розете су сложене у редовима, нарочито дуж леђа. На прсима и грлу су уместо розета, пеге сложене једна до друге да подсећају на огрлицу. На горњој страни репа се розете настављају његовом средином. Према крају репа розете су све мање изражене и понекад се могу спојити у више попречних пруга. Доњи део репа је према крају све светлији, понекад све до бијеле боје. Трбух и унутрашња страна бедара такође нема розете и беле, жућкасо беле или сивкасто бијеле боје. Спољна страна ногу прекривена је пегама исте боје као и розете, које су према шапама све мање. Глава и горња страна врата су такође прекривене пегама.

Црна пантерауреди

На већим висинама и у кишним шумама се често може срести црни пантер. Код њега је изражена црна боја крзна која се наслеђује рецесивним геном, што је појава која се назива меланизам. То значи да ова наследна особина може бити присутна и код једног стандардно обојеног леопарда, ако је хетерозигот, али и да у једном истом леглу могу да се јаве и стандардно обојени и црни младунци.

Чулауреди

Ушне шкољке су им округласте, а слух је изузетно добро развијен. Леопарди чују и врло високе фреквенције (до 45.000 херца) које људско ухо не може регистровати.

Очи су им усмерене напред и довољно размакнуте да им то омогућује изврстан стереоскопски вид. При дневној светлости вид леопарда је отприлике једнак људском, али у мраку је пет до шест пута бољи: леопарди могу своје округле зенице јако раширити, дако да и слабо светло још увек може доћи до ока. Осим тога, леопард као све мачке, има мрежњачу превучену рефлектујућим слојем који се назива Tapetum lucidum, који рефлексијом појачава примљено светло. И чуло мириса је код леопарда изванредно развијено.

Ареал распрострањења, бројчано стањеуреди

У историјско време леопард је настањивао целу Африку с обе стране Сахаре, као и велике делове Азије. У Африци живи како у средишњим деловима у тропским шумама тако и у брдима, саванама и полупустињама од Марока па све до Рта добре наде на крајњем југу. Леопард избегава само велика, врло суха подручја, па их тако нема у Сахари нити у најсушим деловима Намиба. У праисторијском времену леопард је живио и у средњој Европи, но ту је нестао већ крајем леденог доба.

У Азији настањује (Сибирски леопард) црногоричне шуме уз Амур као и тропска подручја Индије и Југоисточне Азије. Живи од Анатолије, Арабије и Израела па све до острва Јаве. Нема га на Суматри, као нити у безводним средишњим пустињама Азије. Мислило се да га нема ни на Борнеу, али је тамо 2007. године откривена потпуно нова врста леопарда, Neofelis diardi. Северна граница данас иде од Кавказа преко северног Ирана, Авганистана и Кашмира дуж Хималаја све до Амура у источном Сибиру.

Од свих 5 великих мачака, леопард живи на највећем подручју, што је с временом довело до развоја бројних подврста.

Леопард је изумро у великом броју подручја. Ту спадају Мароко, Синајско полуострво и острво Занзибар. У подручју Амура и на Кавказу изумирање леопарда вероватно више није могуће зауставити. На Арапском полуострву према проценама живи још око двадесет јединки. Слично мали број јединки живи још у Анатолији и Палестини. На Сри Ланки је због смањења броја јединки генетичка разноликост толико смањена, да их се вероватно више неће моћи спасити. На Кавказу живи још око 50 јединки за чију заштиту се улажу велики напори. У Ирану и Туркменистану живи још која стотина јединки персијског леопарда, а у Пакистану и Бангладешу су исто тако врло ретки. У Кини је преживио још само у неколико изолованих подручја. У Индији број леопарда је процењен на око 14.000.

Данас већина леопарда живи у Африци, јужно од Сахаре. Ту се број процењује на око 700.000 јединки, од чега само у ДР Конгу наводно живи око 226.000. Међутим, неки стручњаци сумњају у исправност тих процена. Према њима, у Африци у природи живи још само око 233.000 леопарда.

Систематикауреди

Подела леопарда на поједине подврсте је проблем који ни до данас није задовољавајуће решен. Постоји више подела које се не подударају. Овдје се наводи једна класификација само као пример. Додатак о угрожености појединих подврста преузет је према IUCN-у.

Афричке подврстеуреди

  • P. p. pardus, северна и средишња Африка
  • P. p. adersi, има врло мале пеге, Занзибар, изумро
  • P. p. jarvisi (синајски леопард), крзно светло, с великим пегама, Синај, вероватно изумро
  • P. p. melanocita, јужна Африка
  • P. p. nanopardus, Сомалија
  • P. p. panthera (берберски леопард), Северна Африка, јако угрожен, мање од 250 јединки
  • P. p. sindica, југозападна Африка
  • P. p. suahelica, Источна Африка

Азијске подврстеуреди

Персијски леопард (Panthera pardus saxicolor)
  • P. p. ciscaucasica, Кавказ, јако угрожен
  • P. p. delacouri, Југоисточна Азија
  • P. p. fusca, Индија, југоисточни Пакистан
  • P. p. japonenis северна Кина, угрожен, око 40 јединки у заточеништву
  • P. p. kotiya, Шри Ланка, јако угрожен, око 20 јединки у заточеништву
  • P. p. melas, Јава, угрожен
  • P. p. millardi, Кашмир, североисточни Пакистан
  • P. p. nimr, Арабијско полуострво, јако угрожен, још само око 20 јединки
  • P. p. orientalis (амурски леопард), дуго, густо крзно, зими лагано златне боје, црвенкасто жуто љети, велике пјеге; исток Сибира, јако угрожен, мање од 50 јединки у природи, око 120 у заточеништву
  • P. p. pernigra, Непал, Кашмир
  • P. p. saxicolor (персијски леопард), велик, крзно свијетло и често сивкасто, Иран, Авганистан, западни Пакистан, угрожен, око 130 јединки у заточеништву
  • P. p. tulliana (анатолијски леопард), крзно релативно светло, често са сивим тоновима Турска, Западна Азија, јако угрожени, мање од 250 јединки

Подврсте које признаје IUCNуреди

Ареали 9 подврста које признаје IUCN

Од 1794. до 1956. било је описано 27 подврста леопарда. На основу првих анализа митохондријалне ДНК само 8 подврста је сматрано за валидне подврсте.[6] Каснијим анализама откривена је и 9 валидна подврста арабијски леопард. Постоји могућност да је стваран број подврста већи од 9, мали број узорака узетих од афричких леопарда (различитих популација раније сматраних за посебне подврсте) значи да питање постојања неких подврста није коначно разрешено.[7]

Девет подврста које признаје Међународна унија за заштиту природе (IUCN) представљене су у следећој табели:[1][7][8]

Подврсте леопарда
ПодврстеОписСлика
Афрички леопард (P. p. pardus)Насељава потсахарску Африку. Најраспрострањенија је подврста леопарда.
Индијски леопард (P. p. fusca)Насељава Индијски потконтинент: Индија, Непал, Бангладеш и Бутан.
Арабијски леопард (P. p. nimr)Насељава Арабијско полуострво, сушне области држава Саудијска Арабија, Израел, Јордан и Уједињени Арапски Емирати. Најмања је подврста леопарда.
Персијски леопард (P. p. saxicolor) или централноазијски леопард или кавкаски леопардНасељава Кавказ, Туркменистан, Авганистан и северни Иран.[8] Највећа је подврста леопарда.
Севернокинески леопард (P. p. japonensis) или кинески леопардНасељава централну и северну Кину. Подврста је просечне величине.
Амурски леопард (P. p. orientalis) или далекоисточни леопард или сибирски леопардДанас насељава само Далеки исток Русије и североисточну Кину. Подврста је критично угрожена и једна је од најугроженијих животиња на свету. На Корејском полуострву је изумро.
Индокинески леопард (P. p. delacouri)Насељава Индокину и Јужну Кину.
Јавански леопард (P. p. melas)Насељава индонежанско острво Јаву. Подврста је критично угрожена.
Шриланкански леопард (P. p. kotiya)Насељава Шри Ланку.

Морфолошке анализе лобања леопарда указују на могућност постојања још две подврсте:[8]

  • Анадолијски леопард (P. p. tulliana)
  • Белуџистански леопард (P. p. sindica)

Подврсте које су у прошлости признаванеуреди

У табели испод је приказано 27 популација леопарда које су признаване као подврсте у прошлости, а које Међународна унија за заштиту природе (IUCN) и данас признаје као подврсте или прикључује некој другој подврсти.[6][7]

Име некадашње подврстеНаучно имеАуторитетПодврста којој је прикључена
Берберски леопардP. p. pantheraSchreber, 1777P. p. pardus
(афрички леопард)
Северноафрички леопардP. p. pardusLinneaus, 1758
Еритрејски леопардP. p. antinoriide Beaux, 1923
Западноафрички леопардP. p. reichenowiOdbrera, 1918
Западноафрички шумски леопардP. p. leopardusSchreber, 1777
Централноафрички леопардP. p. shortridgeiPocock, 1932
Капски леопардP. p. melanoticaGunther, 1885
Источноафрички леопардP. p. suahelicusNeumann, 1900
Занзибарски леопардP. p. adersiPocock, 1932
Уганђански леопардP. p. chuiHeller, 1913
Конгоански леопардP. p. iturensisAllen, 1924
Сомалијски леопардP. p. nanopardusThomas, 1904
Јужноарабијски леопардP. p. nimrEhrenberg & Hemprich 1833P. p. nimr
(арабијски леопард))
Синајски леопардP. p. jarvisiPocock, 1932
Анадолијски леопардP. p. tullianaVaienciennes, 1856P. p. saxicolor
(кавкаски или персијски леопард))
Кавкаски леопардP. p. ciscaucasicusSatunin, 1914
Централноперсијски леопардP. p. datheiZukowsky, 1964
Северноперсијски леопардP. p. saxicolorPocock, 1927
Белуџистански леопардP. p. sindicaPocock, 1930a
Кашмирски леопардP. p. millardiPocock, 1930bP. p. fusca
(индијски леопард)
Непалски леопардP. p. pernigraHodgson, 1863
Индијски леопардP. p. fuscaMeyer, 1794
Шриланкански леопардP. p. kotiyaDeraniyagala, 1956P. p. kotiya (шриланкански леопард)
Јужнокинески или индокинески леопардP. p. delacouriPocock, 1930bP. p. delacouri (индокинески леопард)
Сибирски или амурски леопардP. p. orientalisSchlegel, 1857P. p. orientalis (амурски леопард)
Севернокинески леопардP. p. japonensisGray, 1862P. p. japonensis (севернокинески леопард)
Јавански леопардP. p. melasCuvier, 1809P. p. melas (јавански леопард)

Најмања подврста леопарда је арабијски леопард. Одрасле женке ове подврсте теже само 18 kg.[10] Велике подврсте чији мужјаци достижу тежину и до 91 kg су шриланкански леопард и персијски леопард. Велике подврсте насељавају подручја у којима нема тигрова и лавова, тако да су у тим крајевима леопарди на врху ланца исхране.[11]

Филогенијауреди

Доље приказани кладограм представља филогенетске везе врсте леопард са осталим представницима рода Panthera.

 Pantherinae 
 Neofelis 

Neofelis nebulosa

Neofelis diardi

 Panthera 

Panthera uncia

Panthera blytheae

Panthera zdanskyi

Panthera tigris

Panthera palaeosinensis

Panthera onca

Panthera balamoides

Panthera gombaszoegensis

 Panthera pardus

Panthera pardus tulliana

Panthera pardus spelaea

Panthera pardus kotiya

Panthera pardus fusca

Panthera pardus delacouri

Panthera pardus orientalis

Panthera pardus melas

Panthera pardus nimr

Panthera pardus pardus

 Panthera leo 

Panthera shawi

Panthera leo

Panthera fossilis

Panthera spelaea

Panthera atrox

Panthera youngi

 sensu lato 

Понашањеуреди

Територијалностуреди

Леопарди су изражени самотњаци. Подручја мужјака су већа и обухватају најчешће подручја неколико женки. Према једној студији проведеној у Кригеровом националном парку мужјак треба, зависно од густине расположиве ловине, од око 16 па до око 96 km², док женкама треба 5–30 km². У шкртим, ловином врло сиромашним подручјима, подручја на којима леопард тражи ловину могу бити још и значајно већа. Животиње обиљежавају своја подручја и бране их од истополних јединки своје врсте пријетећим понашањем, а по потреби и територијалном борбом. „Власник“ подручја осигурава си могућност парења, извор хране, приступ појилишту, сенку и сличне, врло важне ствари за јединку. Могућем уљезу у подручје „мирисне“ поруке дају информације о низу особина „власника“ (физичка кондиција, спремност на борбу, доб), а у сукобу обично „власник“ има предност свог терена и излази као победник.

Леопарди обиљежавају своје подручје прије свега мирисом, али и акустично, гласањем. У мањој мери оставља и оптичке сигнале, трагове канџи на стаблима или на тлу. обиљежавање имс с једне стране улогу обавјештавања могућих супарника, али служи и самом власнику за лакше сналажење у свом подручју.

Кретањеуреди

Код нормалног хода леопард користи типични „крстасти“ ход, што значи да истовремено подиже и спушта на тло ноге које су дијагонално једна према другој. Леопарди могу ходајући превалити врло велике раздаљине. При томе користе начин, који делује као да су само на обиласку подручја око свог стабла за одмор или око скровишта.

Брже се крећу касом само на краће раздаљине. Код лова прикрадањем може се догодити да само првих 10 до 30 m пређе касом, при чему тело спушта све ближе тлу. То се назива прикрадајућим трком. У лову се овај трк смењује с прикрадајућим пузањем при којем животиња трбухом готово додирује тло и прикрада се врло полако, тако да у сваком тренутку може зауставити кретање. То се догађа углавном тада, кад животиња према којој се леопард прикрада, из неког разлога говором тела покаже, да је на опрезу. Леопард остаје у том стању потпуног мировања док пажња ловине не попусти, па наставља с прикрадањем.

Галоп, најбржи начин кретања леопарда и при чему може досећи брзину већу од 60 km/h, се ријетко виђа код одраслих животиња. Леопард га користи само у завршној фази лова за преваљивање задњих метара након прикрадања жртви. Овај трк може бити само кратак. То је напорно и захтијева велики напор срца, што велике мачке могу издржати само кратко време.

Посебан начин кретања је пењање на стабла и ход по гранама различитих дебљина унутар крошње. Леопарди могу стајати и на танким гранама које се њишу, без губљења равнотеже. Не повређују се нити на густом и често неколико центиметара дугом, нити на кратком, савинутом трњу стабала на којима мирују и одмарају се.

Код кретања тлом, не пружају канџе из јастучића, независно који начин кретања користили. Супротно томе, код пењања по дрвећу пружају канџе пуном дужином, и њиховим дубоким продирањем у кору стабла чврсто држе своје тешко тело и на потпуно глатком и усправном стаблу. На срмо стабло пењу се у скоковима. Предње ноге при томе широко рашире тако да готово обгрле дебело стабло. Најчешће, леопард с тла крене посебно снажним одразом увис, који му даје могућност да и након тог првог настави с даљним кретањем са вертикалним скоковима.

Код силаска с дрвета, леопард се креће унапред док гране и стабло не постану сасвим вертикална. Код врло стрмих стабала која не дају никакво хватиште, следи силазак унатраг док не дође до размака од тла који може савладати скоком. Тада се на стаблу окрене, сиђе још један до два метра, и с висине од два до четири метра скаче на тло.

Леопарди су и добри пливачи. Опажени су како дан проводе на острву на реци, а онда пливају на обалу и крећу у лов.

Понашање према непријатељимауреди

Одрасли леопарди су крајње опрезни, и по могућности избјегавају сваки сусрет с надмоћним зверима или припадницима своје врсте.

Лавови и тигрови представљају непрекидну опасност за леопарде, па они покушавају колико је год могуће склањати им се с пута. Постоје бројни документовани случајеви кад је сусрет с непријатељским лавовима завршио кобно, смрћу леопарда.

Пегаве хијене и афрички дивљи пси могу исто тако бити опасност за леопарда, но само ако цели чопор затекне леопарда с неосигураним пленом, а леопард се упусти у борбу у покушају да одбрани свој плен. Но, догађа се и да леопард успе спасити своју ловину од пегаве хијене. Он је сасвим равноправни противник једне саме хијене. У Крüгеровом националном парку забилежено је, да је леопард убио неколико ових звери.

Однос леопарда и павијана је врло амбивалентан. За вријеме дневног светла, мајмуни су им опасан противник који чак и напада овог грабежљивца. Неколико снажних мужјака павијана могу, дословно, леопарда растргати на комаде. Супротно томе, ноћу је леопард (због способности да боље виде ноћу) у предности па се одважује попети на стабла на којима спавају павијани да изазове панику с циљем да ухвати једног мајмуна. Појединачни павијани, или они који се затекну на рубу групе, убрајају се у спектар леопардове ловине.

Леопард је у нормалним околностима снажнији од гепарда.

Исхранауреди

Одабир леопардове ловине зависи пре свега од понуде ловине на његовом подручју. Тако леопарди имају велики спектар ловине, од кукаца преко гмазова до птица и великих сисара. Но, ако је икако могуће, леопарди ће покушати уловити сисаре тешке од 30 па до 50 килограма. При томе, ријеч је најчешће о средње великим копитарима. Која ће врста копитара при томе бити омиљена ловина, зависи о подручју у којем одређени леопард живи. Изненађујуће велик део леопардове прехране чине мање звери као што су мунгоси или чагљевии.

Размножавањеуреди

Леопарди немају одређену сезону парења, но у неким подручјима је опажено, да се коћење младунаца често поклапа са сезоном коћења младунаца њихове ловине. Еструс леопардице траје 6 до 7 дана. Ако женка у том раздобљу не остане скотна, еструс се понавља сваких 25 до 28 дана.

Женка за коћење бира заштићена места, по могућности шпиљу или пролаз у стенама с уским улазом, а ако јој је станиште шума, покушаће да нађе шупље стабло како би младунци били што боље заштићени од могућих непријатеља. У окоту је најчешће двоје до троје младунаца, тешких око 500 грама. Младунци се рађају слепи и потпуно немоћни, но брзо расту и у доби од два до три месеца почињу јести и месо.

О искуству женке зависи и преживљавање њених младунаца. Уобичајено је, да женка успе до одрасле доби подићи једно до двоје младунаца. Они остају с њом између 13 и 18 месеци, мужјаци обично краће од женки.

Референцеуреди

Литературауреди

Спољашње везеуреди

🔥 Top keywords: Дезоксирибонуклеинска киселинаSlađana MiloševićГлавна странаБор (град)Тајне винове лозе (3. сезона)Лионел МесиУбиство Тијане ЈурићFacebookВреме смрти (ТВ серија)Драгана МирковићТајне винове лозеЊемачкаДНКПосебно:ПретражиБиохемијаЖивојин МишићРусијаБилбаоИзраелПрви светски ратКвинта (НАТО)Амбер алертДатотека:Moj Happy Život.pngИсторија биохемијеСрбијаВреме смртиАфера ДокторатиСредњи векСавет ЕвропеБеоградКолубарска биткаInhibitor enzimaНемачкаF-117 најтхокБранко ЋопићРуски конзулОбарање F-117 код БуђановацаНАТО бомбардовање ЈугославијеПосебно:Скорашње изменеЗолтан ДаниДадо ТопићМиливоје Анђелковић КајафаДора БакојаниМартовски пучСрбија у Првом светском ратуИгор ЈурићХепатитис ЦМодул:ArgumentsБалтиморКинаВаздушни мостНејмарМилан МандарићEminemФашизамЈосип Броз ТитоГеномикаГоран МилошевићБорис РежакРадомир ПутникБ92Град БорЕстонијаБрестовац (Бор)Девојка са бисерном минђушомКошаваДруги светски ратИгра судбинеВинстон ЧерчилМанастир Свети РоманДавид ВиљаНови СадРоналдоМетаболизамНикола ТеслаСлобода МићаловићЕвропско првенство у фудбалу 2024.Новак ЂоковићВреме зла (ТВ серија)Динко ГрухоњићГрузијаРепублика СрпскаБразилЗорана МићановићГоран Иванишевић27. мартДевојка са бисерном минђушом (филм)Први српски устанакСписак српских именаВојин ЋетковићМарио Хезоња2023Вук Стефановић КараџићТаџикистанИво АндрићПрадевојчицаСлоба РадановићАргентинаКатарина Жутић