Владимир Путин

председник Русије (1999—2008, 2012—)

Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Лењинград, 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације.

Владимир Путин
Путин 2023.
Лични подаци
Датум рођења(1952-10-07)7. октобар 1952.(71 год.)
Место рођењаЛењинград, Руска СФСР, Совјетски Савез
УниверзитетЛењинградски државни универзитет
Професијаправник, војно лице
Породица
СупружникЉудмила Путин(1983—2013)
Децаћерке Катарина и Марија
Политичка каријера
Политичка
странка
независни
претходно:
Јединствена Русија (2008—2012)
Јединство (1999—2001)
НДР (1995—1999)
КПСС (до 1991)
Чин
Пуковник ФСБ-а (1999)

Активни државни саветник Руске Федерације 1. класе
Тренутна функција
Функцију обавља од 7. маја 2012.
ИзбориПредседнички избори 2012.
Реизбор(и)Председнички избори 2018.
Председник владеДмитриј Медведев
Михаил Мишустин
ПретходникДмитриј Медведев
9. премијер Русије
8. мај 2008. — 7. мај 2012.
ПредседникДмитриј Медведев
ПретходникВиктор Зупков (в. д.)
Дмитриј Медведев
2. председник Русије
7. мај 2000. — 7. мај 2008.(в. д. од 31. децембра 1999).
ИзбориПредседнички избори 2000.
Реизбор(и)Председнички избори 2004.
Председник владеМихаил Касјанов
Виктор Христенко (в. д.)
Михаил Фрадков
Виктор Зупков
ПретходникБорис Јељцин
НаследникДмитриј Медведев
5. премијер Русије
16. август 1999. — 7. мај 2000. (в. д. од 9. августа 1999).
ПредседникБорис Јељцин
(до 31. децембра 1999)
ПретходникСергеј Степашин
НаследникМихаил Касјанов
29. март 1999. — 9. август 1999.
ПретходникНиколај Бордјужа
НаследникСергеј Иванов
4. директор ФСБ
25. јул 1998. — 9. август 1999.
ПретходникНиколај Коваљов
НаследникНиколај Патрушев

За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. Пре тога је био последњи премијер Русије током Јељциновог мандата. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7% гласова.[1]

Под Путиновим вођством, Русија је прешла на ауторитаризам. Експерти не сматрају Русију демократском земљом, позивајући се на затварање и репресију политичких противника, застрашивање и гушење слободне медија и недостатак слободних и фер избора.[2]

Детињство и образовање

Родитељи Владимира Путина
Владимир Спиридонович
Марија Ивановна

Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930-их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[3] Владимир Путин је имао још два брата, Алберта и Виктора, који су рођени средином 1930-их. Алберт је умро неколико месеци након рођења, а Виктор је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[4]

Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова.[5] Од 1960. до 1968. похађа осмољетку №193 у Лењинграду. Након осмог разреда уписује се у средњу школу №281 (стручна школа хемијског усмерења), коју завршава 1970. године.[6] По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет.

Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету Лењинградског државног универзитета, а тема димпломског рада је била Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[7] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[8][5]

Служба у КГБ-у

Путин као официр КГБ у чину капетана прве класе.

Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[9] Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.[10] 1979. године завршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином мајора студирао је постдипломске студије на КГБ институту Јуриј Андропов, где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори.

Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, враћен је у Совјетски Савез. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.[11] Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. У то време имао је чин пуковника.

Политичка каријера

Почетком 1990. године Путин је радио као асистент на матичном универзитету на ком је дипломирао. У јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов а ректор Станислава Меркурњева. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Собчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Меркурњев је касније преложио Анатолију Собчаку да ангажује Путина као помоћника за правна питања. Маја 1990. године Собчак ангажује Путина на место саветника председника Лењинградског Градског већа.[12]

По избору Анатолиј Собчака, на место градоначелника Санкт Петербурга 12. јуна 1991. године, Путин постаје Председник Одбора за спољне послове града Санкт Петербурга чији је задатак био да као шеф комисије буде укључен за сва питања привлачење инвестиција у Санкт Петербургу, сарадње са страним компанијама и заједничка улагања. Путин је био домаћин у организацији прве берзе у Санкт Петербургу и помогао улазак неколико великих немачких компанија, међу којима је једна од првих банака са страним капиталом у Русији — БНП-Дрезднен банка. Такође је био један од организатора руско-америчких „Игара Добре Воље”, када се састао са великим америчким медијским бизнисменом Тедом Тарнером.[12]

Године 1993. због својих честих путовања по иностранству Собчак именује Путина за свог заменика.[13] У марту 1994. године, постављен је за првог заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавајући свој положај шефа Комитета за спољне односе. Дужности Путина као заменика председника Владе Санкт Петербурга, укључивали су координацију и сарадњу са регионалним телима већничке безбедности и са агенцијама за спровођење закона (полиција, Министарство одбране, Федерална служба безбедности, тужилаштво, судови и царински одбор), као и политичке и друштвене организације. Под надлежношћу Путина су били Регистрација градске коморе и менаџмент градске већнице: правда, односи са јавношћу, административне агенције и хотели.[13]

Године 1995. постао је регионални лидер партије Наш дом — Русија.[14]

У августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Дана 3. априла 1997. Путин је унапређен у активног државног савјетника 1. класе Руске Федерације[15]. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године.

Први пут премијер (1999)

Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова.

Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас.

Први пут председник

Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94% победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34% гласова.

Путиново обнављање Русије

Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима.

Други пут премијер (2008)

Владимир Путин са Димитријем Медведевим.

По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији.

Други пут председник (2012)

Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера.

Популарност

Владимир Путин је први носилац Ордена Републике Србије на великој огрлици.

Путин ужива популарност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју[16], а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.[17]

У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији.

Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[18] Почасни је грађанин Косова и Метохије (2011), као и почасни доктор Универзитета у Београду.

Године 2007. проглашен је за „личност године” у избору америчког часописа „Тајм”.[19]

У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23. марта 2011. године.

Одликован је и Орденом Републике Србије Првог степена. Орден му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.[20][21]

Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000.

Приватни живот

Био је ожењен Људмилом Путин са којом има две ћерке Катерину Тихонову и Марију Воронцову. Развели су се у јуну 2013. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[22][23] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и имао је женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

Интересовања

Од 11. године активно се бави џудоом и самбом (руска борилачка вештина). Носилац је црног појаса у каратеу. Одавно упражњава скијање, а од 2011. и хокеј на леду.

Бави се заштитом ретких животиња, а посебно таквих као што су амурски тигар, бели кит, снежни леопард, бели медвед.

Први аутомобил био му је „Запорожец“, који је добио на поклон од својих родитеља у време док је био студент треће године. Од тада до данас преферира руске аутомобиле: „Лада Калина“, „Нива“, „Волга“, а посебно луксузне руске лимузине „Аурус“.

Присталица је активног одмора у Русији у виду риболова, јахања коња, рафтинга.[24]

Одликовања

Галерија

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе


Сергеј Степашин
Премијер Русије
Михаил Касјанов
Председник Русије
Премијер Русије
Председник Русије
садашњи
🔥 Top keywords: Дезоксирибонуклеинска киселинаSlađana MiloševićГлавна странаБор (град)Тајне винове лозе (3. сезона)Лионел МесиУбиство Тијане ЈурићFacebookВреме смрти (ТВ серија)Драгана МирковићТајне винове лозеЊемачкаДНКПосебно:ПретражиБиохемијаЖивојин МишићРусијаБилбаоИзраелПрви светски ратКвинта (НАТО)Амбер алертДатотека:Moj Happy Život.pngИсторија биохемијеСрбијаВреме смртиАфера ДокторатиСредњи векСавет ЕвропеБеоградКолубарска биткаInhibitor enzimaНемачкаF-117 најтхокБранко ЋопићРуски конзулОбарање F-117 код БуђановацаНАТО бомбардовање ЈугославијеПосебно:Скорашње изменеЗолтан ДаниДадо ТопићМиливоје Анђелковић КајафаДора БакојаниМартовски пучСрбија у Првом светском ратуИгор ЈурићХепатитис ЦМодул:ArgumentsБалтиморКинаВаздушни мостНејмарМилан МандарићEminemФашизамЈосип Броз ТитоГеномикаГоран МилошевићБорис РежакРадомир ПутникБ92Град БорЕстонијаБрестовац (Бор)Девојка са бисерном минђушомКошаваДруги светски ратИгра судбинеВинстон ЧерчилМанастир Свети РоманДавид ВиљаНови СадРоналдоМетаболизамНикола ТеслаСлобода МићаловићЕвропско првенство у фудбалу 2024.Новак ЂоковићВреме зла (ТВ серија)Динко ГрухоњићГрузијаРепублика СрпскаБразилЗорана МићановићГоран Иванишевић27. мартДевојка са бисерном минђушом (филм)Први српски устанакСписак српских именаВојин ЋетковићМарио Хезоња2023Вук Стефановић КараџићТаџикистанИво АндрићПрадевојчицаСлоба РадановићАргентинаКатарина Жутић