Браћа Рајт

конструктори и пилоти првог практичног авиона

Браћа Рајт (енгл. Wright brothers) - Орвил Рајт (енгл. Orville Wright; 19. август 187130. јануар 1948) и Вилбур Рајт (енгл. Wilbur Wright; 16. април 186730. мај 1912) се сматрају конструкторима и пилотима првог практичног авиона.[1][2][3] Они су направили први контролисани лет са моторним ваздухопловом тежим од ваздуха.[4]

Орвил Рајт
Вилбур Рајт

Први летуреди

У децембру 1903. Орвил и Вилбур Рајт су однели делове своје летелице у Кити Хок, плажу у Северној Каролини, и тамо склопили летелицу. Био је то двокрилац, са два предња канарда, два задња кормила и две елисе ланчаницима повезане са мотором, који је конструисао и направио Чарлс Едвард Тејлор[5], при чему је пилот лежао на доњем крилу и конопцима контролисао команде. Авион није имао точкове, као стајни трап користио је једну врсту скија постављених на шине које су се могле окренути у правцу ветра приликом полетања. Након једног неуспешног покушаја од 14. децембра који је завршен мањим оштећењима на летелици, историјски лет обављен је 17. децембра 1903. у 10.35 по јаком ветру и тмурном времену. Први успешан лет је био дуг 37 метара и трајао је 12 секунди. Тог дана су извели још три лета. Најдужи лет је износио 260 метара и трајао је 59 секунди.[6]

Утицајуреди

Авион браће Рајт

Након првих летова, браћа Рајт су одустала од лежећих положаја управљања и уградили седиште поред мотора. Орвил успева 20. јуна 1905. године извести први кружни лет спустивши се на место узлетања, а 1. децембра Вилбур лети с путницима. Упркос свему њихов први јавни лет ради лоших временских прилика завршава након пар „скокова“ авиона. Амерички новинари проглашавају их лажљивом браћом, а њихов авион утопијом.

У то су време су многи конструктори у Француској покушавали направити авион. Сви су они чули за браћу Рајт и желели су дознати што више о смештају кормила, мотора и облику крила, али су то браћа Рајт вешто скривала.

Браћа Рајт 9. октобра 1905. године шаљу писмо познатом француском конструктору авиона Фердинаду Феберу у којем нуде уговор за склапање авиона способних за летове од 40 km и авионе који могу превозити путнике. Вилбур бродом, у великим сандуцима доноси авион у Француску 1908. године, саставља га и с обзиром на велико интересовање ради само експерименталне, кратке летове не пожелевши открити његове праве могућности. Вилбур је 21. јула 1908. године прекинуо поновна писања о „лажљивој браћи“ задржавши се у ваздуху 1 сат, 31 минуту и 25 секунди. Радио је кругове и „осмице“ изнад глава запрепаштених гледалаца. Рекорди су се низали, прешао је 66,6 km и постигао за тада невероватну брзину од 60 km/h. Да би отклонио све сумње 31. децембра 1908. године између крила је дао уградити барограф. Након слијетања очитане вредности биле су: трајање лета 2 сата, 43 минуте и 24 секунде; максимална висина 115 метара; пређени пут 124,7 km. Авион, ваздухоплов тежи од ваздуха напокон је добио битку над ваздухопловима лакшим од ваздуха.

Већ 1909. године Вилбур Рајт отвара у јужној Француској пилотску школу у коју долазе ученици из свих крајева Европе, а висока техничка школа у Минхену додјељује браћи Вилбуру и Орвилу наслов почасног доктора.

Види јошуреди

Референцеуреди

  1. ^ „The Wright Brothers & The Invention of the Aerial Age”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 13. 8. 2015. г. Приступљено 21. 9. 2010. 
  2. ^ Mary Ann. Johnson (28. 9. 2001). „Following the Footsteps of the Wright Brothers: Their Sites and Stories Symposium Papers”. Wright State University. Архивирано из оригинала 19. 06. 2015. г. Приступљено 16. 8. 2015. 
  3. ^ „Flying through the ages”. BBC News. 19. 3. 1999. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено 17. 7. 2009. 
  4. ^ „Браћа Рајт - Wright (САД)”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2014. г. Приступљено 19. 04. 2014. 
  5. ^ „Чарлс Тејлор механичар браће Рајт”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2014. г. Приступљено 19. 04. 2014. 
  6. ^ „Telegram from Orville Wright in Kitty Hawk, North Carolina, to His Father Announcing Four Successful Flights, 1903 December 17”. World Digital Library. 17. 12. 1903. Приступљено 22. 7. 2013. 

Литературауреди

Спољашње везеуреди

Биографијауреди

Патентиуреди

Музејиуреди

Колекције сликауреди

🔥 Top keywords: Дезоксирибонуклеинска киселинаSlađana MiloševićГлавна странаБор (град)Тајне винове лозе (3. сезона)Лионел МесиУбиство Тијане ЈурићFacebookВреме смрти (ТВ серија)Драгана МирковићТајне винове лозеЊемачкаДНКПосебно:ПретражиБиохемијаЖивојин МишићРусијаБилбаоИзраелПрви светски ратКвинта (НАТО)Амбер алертДатотека:Moj Happy Život.pngИсторија биохемијеСрбијаВреме смртиАфера ДокторатиСредњи векСавет ЕвропеБеоградКолубарска биткаInhibitor enzimaНемачкаF-117 најтхокБранко ЋопићРуски конзулОбарање F-117 код БуђановацаНАТО бомбардовање ЈугославијеПосебно:Скорашње изменеЗолтан ДаниДадо ТопићМиливоје Анђелковић КајафаДора БакојаниМартовски пучСрбија у Првом светском ратуИгор ЈурићХепатитис ЦМодул:ArgumentsБалтиморКинаВаздушни мостНејмарМилан МандарићEminemФашизамЈосип Броз ТитоГеномикаГоран МилошевићБорис РежакРадомир ПутникБ92Град БорЕстонијаБрестовац (Бор)Девојка са бисерном минђушомКошаваДруги светски ратИгра судбинеВинстон ЧерчилМанастир Свети РоманДавид ВиљаНови СадРоналдоМетаболизамНикола ТеслаСлобода МићаловићЕвропско првенство у фудбалу 2024.Новак ЂоковићВреме зла (ТВ серија)Динко ГрухоњићГрузијаРепублика СрпскаБразилЗорана МићановићГоран Иванишевић27. мартДевојка са бисерном минђушом (филм)Први српски устанакСписак српских именаВојин ЋетковићМарио Хезоња2023Вук Стефановић КараџићТаџикистанИво АндрићПрадевојчицаСлоба РадановићАргентинаКатарина Жутић