Словачки јазик

Словачки јазик (slovenčina, slovenský jazyk) — службен јазик во Словачка и еден од службените јазици во Европската Унија. Словачкиот јазик е еден од западнословенските јазици и се зборува воглавно во Словачка, но истиот се зборува од малцинските заедници во Чешка, Унгарија, Полска, Романија, Канада, САД, Србија и Хрватска. Словачкиот јазик е доста сличен со чешкиот во писмена форма, но се разликува до одреден степен во поглед на граматиката и фонетиката. Покрај тоа, јазикот е сличен и со полскиот јазик и меѓусебното разбирање со чешкиот и полскиот јазик е помалку или повеќе остварливо.

Словачки јазик
slovenčina, slovenský jazyk
Изговор[ˈsɫɔvɛnt͡ʃina]
Застапен воСловачка и како малцинство во САД, Чешка, Србија, Ирска, Обединето Кралство, Романија, Полска, Канада, Унгарија, Хрватска, Австралија, Австрија и Украина
ПодрачјеСредна Европа
Говорници~ 7 милиони  
Јазично семејство
Писмословачка азбука
Статус
Службен во Словачка
 Србија (Војводина)
 Европска Унија
Признаен како малцински во Чешка[1]
 Украина
Регулативен органМинистерство за култура на Словачката Република
Јазични кодови
ISO 639-1sk
ISO 639-2slo (B)
slk (T)
ISO 639-3slk
Linguasphere53-AAA-db < 53-AAA-b...-d
(варијанти: 53-AAA-dba до 53-AAA-dbs)
{{{mapalt}}}
Распространетост на словачкиот јазик:
  региони каде словачкиот јазик го зборуваат мнозинството од населението
  региони каде словачкиот јазик го зборуваат значителен дел од малцинството од населението

Географска распространетостуреди

Матична земја на словачкиот јазик е Словачката Република. Во Словачка јазикот го зборуваат околу 85.8 % од населението, според пописот од 2001 година. Според тоа, словачкиот е прв службен и доминантен јазик во земјата. Покрај Словачка, словачкиот јазик се зборува во околните соседни држави, како на пример во Чешка (350,000), Полска (20,000), Украина, Австрија и Унгарија (11,800). Значајна словачка заедница има во САД каде има околу 1,200,000 Словаци. Понатака, словачкиот се зборува од околу 60,000 жители во Србија, 30,000 жители во Ирска, 22,000 жители во Романија, 20,000 во Канада и 5,000 во Хрватска. Во Украина словачкиот е признат за малцински јазик, додека во Војводина во Србија е службен јазик.

Дијалектиуреди

Словачкиот јазик е составен од поголем број дијалекти и говори. Словачките дијалекти се класифицирани во четири големи дијалектни групи:

  • источнословачки дијалекти - овие се зборуваат во Спиш, Шариш, Земплин и Абов.
  • централнословачки дијалекти - овие се зборуваат во Липтов, Орава, Туриец, Теков, Хонт, Новохрад, Гемер и Зволен.
  • западнословачки дијалекти - овие дијалекти во зборуваат во Кисуце, Тренчин, Трнава, Нитра и Захорие.
  • долнословачки дијалекти - овие дијалекти се зборуваат надвор од Словачка, поточно во Војводина, Унгарија, Романија и Хрватска.

Правописуреди

Словачка азбука во книгата „Книгата на буквите“ од Карл Фаулман од 1880.

Правописот на словачкиот јазик е фонетски, исто како македонскиот, и во тој јазик важи правилото „пишувај како што слушаш“. Сепак, јазиците во светот не се доследи на еден чист правопис, па така и во словачкиот можат да се пронајдат принципи на останати видови правописи. Така, како второстепен правопис во словачкиот се сретнува морфолошкиот, според кој зборовите од кои се добиваат нови зборови се пишуваат исто иако се изговараат поразлично. Како пример за морфолошкиот правопис е правилото за асимилација. Како трет сет правописни правила се сретнува етимолошкиот правопис. Како пример на етимолошкиот правопис е употребата на буквите i и y. Имено, двете букви се изговараат исти, но поради етимолошки причини, i се користи после еден вид согласки, додека y се користи после друг вид согласки. На крај, во јазикот можат да се сретнат и правила од граматичкиот правопис, според кој има разлика при пишаната форма на една придавка во еднина и множина, како на пример придавките pekný (добар) и pekní (добри), каде различна е пишаната форма, но изговорот е ист.

Што се однесува за позајмени странски зборови, словачкиот јазик ги приспособува позајмените зборови спред словачкиот правопис. Така на пример зборот „викенд“, кој е добиен од англискиот weekend, се пишува víkend. Покрај овој пример може да се сретнат и зборовите softvér, gej, kvalita итн. Личните имиња и географските поими се пишуваат во оригинал според јазикот од кој потекнуваат, иако за секој топоним има словачки еквивалент. Пример за ова е градот Лондон, кој се пишува според англискиот правопис (London), иако има и словачка форма (Londýn).

Кога се зборува за правописот, важно е да се напомене и употребата на надредни знаци. Така, во јазикот се користат:

  • остар знак (dĺžeň) - пример за ова се буквите í, ó, á, ý, ú и é. Сепак, знакот може да се сретне и кај согласки како на пример ĺ и ŕ.
  • извиен знак или циркумфлекс (vokáň) - овој знак се користи само за буквата ô, која се изговара уо.
  • преглас (prehláska) или две точки (dve bodky) - овој знак се користи за буквата ä, која се изговара како широко е.
  • квачка (mäkčeň, мекчењ) - овој знак се користи за означување на палатизација на гласовите. Во азбуката можат да се видат следните букви со квачка: č, dž, š, ž, ň, ľ, ď и ť (иако последните три се апострофи, сепак се сметаат за знаци за палатизација).

При пишана форма, квачката може да се сретне во два вида, како што веќе беше напоменато. Првата форма е знакот во буквите č, dž, š, ž и ň, додека втората форма е апострофот кој иако не е по форма ист, тој ја врши истата функција - палатизација на буквите l, d и t. Кога станува збор за палатизацијата, во словачкиот има два вида палатизации. Така, гласовите ľ, ň, ď и ť се палатизирани, додека гласовите č, dž, š и ž се посталвеоларни фрикати и африкати, исто како во македонскиот.

За да се забрза пишувањето на јазикот и да се скрати на време, правописно правло било воведено за чести комбинации на согласка и самогласка. Како резултат на тоа, старите комбинации ňe, ďe, ťe, ľe, ňi, ďi, ťi, ľi, ňí, ďí, ťí, ľí според новото правило се пишуваат какоne, de, te, le, ni, di, ti, li, ní, dí, tí, lí, без квачка, но со ист изговор. Сепак од ова правило има исклучоци:

  1. странски зборови, пр. telefón кој се изговара со меко т и тврдо л,
  2. зборовите ten (она), jeden (еден), vtedy (тогаш), teraz (сега) се изговараат непалатизирано,
  3. наставките за множина на заменки и придавки од машки род во номинатив се изговараат меко, без палатизација, пр. tí odvážni mladí muži (тие храбри млади мажи)
  4. краткото е во наставки за придавки, кое е добиено од долго е, не се палатизира, пр. krásne stromy (убави дрва)

Денес, особени во западните говори, букават ľ се изговара како обична л. Во стандардниот јазик, li и le не се палатизирани бидејќи ако има таква палатизација таа се бележи. Палатизацијата на li и le е официјално препорачана. Една од најзначајните промени во правописот на словачкиот јазик во 20 век е замената на s со z во случаи каде буквата s се читала како z. Оваа промена била направена во 1953 година, правилото е во согласност со фонетскиот правопис и примери за ова се зборовите smluva во zmluva, sväz во zväz итн.

Покрај веќе напоменатите правописни принципи, во словачкиот важат и следните правила:

  1. кога звучна согласка стои на крајот на зборот пред пауза, таа се изговара како нејзиниот безвучен пар, пр. pohyb се изговара како /pohip/,
  2. кога v стои на крајот на слогот, таа се изговара како u т.е. како билабијалната апроксиманта /u̯/. Како исклучок на ова се случаите кога буквата стои пред n или ň, пр. kov се изговара како /kou̯/,
  3. правилото за асимилација: кога има согласна група од звучна и безвучна согласка, тогаш сите елементи се звучни под услов последниот глас од групата да е звучна и обратно, пр. otázka се изговара како /otaːska/,
  4. ритмичкото правило: долга самогласка не може да биде проследена од друга долга самогласка во истиот збор. Ова е типично за стандардниот словачки, го нема во некои дијалекти и во чешкиот јазик, пр. nos-ím.

Азбукауреди

Пример за словачкиот јазик. Весник од 1965 година.

Словачкиот јазик користи словачка азбука заснована на латиница. Азбуката ги користи скоро сите стандардни букви од латиницата но додатно на тоа се користат и дијакритички знаци за означување на изговор. Такво знаци се ˇ, ´, ¨, ^

Азбуката на словачкиот јазик е следната: a á ä b c č d ď dz dž e é f g h ch i í j k l ľ ĺ m n ň o ó ô p q r ŕ s š t ť u ú v w x y ý z ž. Буквите q, w и x се користат само во странски зборови.

Големи букви
AÁÄBCČDĎDzEÉFGHChIÍJKLĹĽ
Мали букви
aáäbcčdďdzeéfghchiíjklĺľ
Големи букви
MNŇOÓÔPQRŔSŠTŤUÚVWXYÝZŽ
Мали букви
mnňoóôpqrŕsštťuúvwxyýzž

Во прилог следува некои изменети изговори, во зависност од зборот, на некои од словачките букви:

  • изговорот на буквата ä се смета за архаичен, но сè уште се смета за точен.
  • r и l можат да бидат и самогласки, како во македонскиот,
  • ch е најчесто безвучна,
  • групата -ou на крај од зборот се изговара како [ɔu̯], но не се смета за посебен дифтонг
  • ia, ie, iu ги сочинуваат дифтонзите /i̯a/ /i̯e/ /i̯u/ во словачки зборови, но не и кај странски зборови.
  • m има алофон, [ɱ], кој се сретнува пред /f/ и/v/.
  • n има алофон, /n̠/.
  • n може да се изговара како [ŋ] пред /k/ и /ɡ/, како и во македонскиот.

Фонологијауреди

Согласки
усниалвеоларнипосталвеоларнинепчанимеконепчаниглотални
носниmnɲ
експлозивниp bt dc ɟk ɡ
африкативниt͡s d͡zt͡ʃ d͡ʒ
фрикативниf vs zʃ ʒxɦ
вевниr rː
апроксимантниl lːj ʎ
Самогласки

Покрај чистите самогласки, во словачкиот се присутни и следните дифтонзи: ô, ie, ia и iu, кои се изговараат како уо, ие, ја и ју.

Акцент

Акцентот во стандардниот словачки секогаш паѓа на првиот слог од зборот. Сепак, ова акцентско правило не е во употреба кај дијалектите. Така на пример, источнословачките дијалекти акцентот паѓа на претпоследниот слог од зборот и често ова претставува проблем за разбирање на говорот од страна на говорниците на стандардниот јазик. Понатаму, во северните дијалекти имаат слаб акцент на првиот слог, кој се зајакнува на претпоследниот слог од истиот збор. Едносложните зборови во словачкиот се најчесто неакцентирани.

Именкиуреди

Именките во словачкиот јазик имаат број, род и падеж[2].

Родуреди

Словачките именки се поделени на три главни рода. Карактеристично за родот е тоа што за машки род се разликуваа живите од неживите именки[3]:

  • машки род
    • живи именки од машки род
    • неживи именки од машки род
  • женски род
  • среден род

Бројуреди

Словачките именки имаат два броја. Сепак, во одредени инстанци се сретнува и трет број наречен двоина, кој е наследен од старословенскиот јазик. Така, во словачкиот се присутни[3]:

  • еднина
  • множина
  • двоина - двоината се сретнува кај именки кои се пар, како на пример: nohavice (панталони), dvere (врата), okuliare (очила) итн.

Падежиуреди

Падежите се посебна одлика на словачките именки, но по падежи може да се менуваат и придавки и заменки. Првично словачкиот имал седум падежи, но со губењето на вокативот, јазикот добил само шест падежи. Падежите во словачкиот јазик се[3]:

1 падежноминативkto? čo? (кој? што?)
2 падежгенитивz (od) koho? z (od) čoho? (од кого? од што?)
3 падеждативkomu? čomu? (кому?)
4 падежакузативkoho? čo?(кому? што?)
5 падежлокативo kom? o čom? (за кому? за што?)
6 падежинструменталs kým? s čím? (со кому? со што?)

Живи именки од машки род
chlap
момче
hrdina
херој
падежед.мн.ед,мн.
Ном.chlapchlapihrdinahrdinoviaмомче - херој
Ген.chlapachlapovhrdinuhrdinovод момчето - од херојот
Дат.chlapovichlapomhrdinovihrdinomна момчето - на херојот
Аку.chlapachlapovhrdinuhrdinov(на) момчето - (на) херојот
Лок.chlapovichlapochhrdinovihrdinochза момчето - за херојот
Инс.chlapomchlapmihrdinomhrdinamiсо момчето - со херојот

Неживи именки од машки род
dub
даб
stroj
машина
падежед.мн.ед.мн.
Ном.dubdubystrojstrojeдаб - машина
Ген.dubadubovstrojastrojovод дабот - од машината
Дат.dubudubomstrojustrojomна дабот - на машината
Аку.dubdubystrojstroje(на) дабот - (на) машината
Лок.dubedubochstrojistrojochза дабот - за машината
Инс.dubomdubmistrojomstrojmiсо дабот - со машината

Женски род
žena
жена
ulica
улица
dlaň
дланка
kosť
коска
падежед.мн.ед.мн.ед.мн.ед.мн.
Ном.ženaženyulicaulicedlaňdlanekosťkostiулица - жена - дланка - коска
Ген.ženyžienuliceulícdlanedlaníkostikostíод жената - од улицата - од дланката - од коската
Дат.ženeženámuliciuliciamdlanidlaniamkostikostiamна жената - на улицата - на дланката - на коската
Аку.ženuženyulicuulicedlaňdlanekosťkosti(на) жената - (на) улицата - (на) дланката - (на) коската
Лок.ženeženáchuliciuliciachdlanidlaniachkostikostiachза жената - за улицата - за дланката - за коската
Инс.ženouženamiulicouulicamidlaňoudlaňamikosťoukosťamiсо жената - со улицата - со дланката - со коската
Именки од среден род
mesto
град
srdce
срце
vysvedčenie
уверение
dievča
девојче
падежед.мн.ед.мн.ед.мн.ед.мн.
Ном.mestomestásrdcesrdciavysvedčenievysvedčeniadievčadievčatá /-enceград - срце - уверение - девојче
Ген.mestamiestsrdcasŕdcvysvedčeniavysvedčenídievčaťadievčat /-eniecод градот - од срцето - од уверението - од девојчето
Дат.mestumestámsrdcusrdciamvysvedčeniuvysvedčeniamdievčaťudievčatám /-encomна градот - на срцето - на уверението - на девојчето
Аку.mestomestásrdcesrdciavysvedčenievysvedčeniadievčadievčatá /-ence(на) градот - (на) срцето - (на) уверението - (на) девојчето
Лок.mestemestáchsrdcisrdciachvysvedčenívysvedčeniachdievčatidievčatách /-encochза градот - за срцето - за уверението - за девојчето
Инс.mestommestamisrdcomsrdcamivysvedčenímvysvedčeniamidievčaťomdievčatami /-encamiсо градот - со срцето - со уверението - со девојчето

Сродност со останати јазициуреди

Говорниците на словачкиот јазик можат лесно да разберат пишан и зборуван чешки и обратно. Сепак, постојат некои дијалекти кои не можат да се разберат така лесно, па така некои источни словачки дијалекти се потешки за разбирање за Чесите. Како лингвистичка споредба, во прилог следува извадок од Декларацијата за човекови права на двата јазика:

чешки: Všichni lidé se rodí svobodní a sobě rovní co do důstojnosti a práv. Jsou nadáni rozumem a svědomím a mají spolu jednat v duchu bratrství.
словачки: Všetci ľudia sa rodia slobodní a sebe rovní, čo sa týka ich dôstojnosti a práv. Sú obdarení rozumom a svedomím a majú navzájom konať v bratskom duchu.
македонски: Сите човечки суштествa се раѓaaт слободни и еднакви по достоинство и правa. Tиe се обдарени со разум и совест и требa да се однесувaaт еден кон друг во дуxот на општочовечкaтa припaдност.

Броевиуреди

Броевите во словачкиот јазик се[4]:

бројсловачкимакедонски
1jeden, jedna, jednoеден, една, едно
2dva, dve, dveдва, две, две
2triтри
4štyriчетири
5päťпет
6šesťшест
7sedemседум
8osemосум
9deväťдевет
10desaťдесет
11jedenásťединаесет
12dvanásťдванаесет
13trinásťтринаесет
14štrnásťчетиринаесет
15pätnásťпетнаесет
16šestnásťшеснаесет
17sedemnásťседумнаесет
18osemnásťосумнаесет
19devätnásťдеветнаесет
20dvadsaťдваесет
21dvadsaťjedenдваесет и еден
22dvadsaťdvaдваесет и два
30tridsaťтриесет
40štyridsaťчетириесет
50päťdesiatпедесет
60šesťdesiatшеесет
70sedemdesiatседумдесет
80osemdesiatосумдесет
90deväťdesiatдеведесет
100stoсто
1000tisicилјада
1000000miliónмилион

Месеци:

словачкимакедонски
Januárјануари
Februárфевруари
Marecмарт
Aprílаприл
Májмај
Júnјуни
Júlјули
Augustавгуст
Septemberсептември
Októberоктомври
Novemberноември
Decemberдекември

Денови:

словачкимакедонски
Pondelokпонеделник
Utorokвторник
Stredaсреда
Štvrtokчетврток
Piatokпеток
Sobotaсабота
Nedeľaнедела

Словачки јазик
Писмолатиница
ПримерПрв член од „Декларацијата за човекови права“
ТекстVšetci ľudia sa rodia slobodní a sebe rovní , čo sa týka ich dostojnosti a práv. Sú obdarení rozumom a majú navzájom jednať v bratskom duchu.
МакедонскиСите човечки суштествa се раѓaaт слободни и еднакви по достоинство и правa. Tиe се обдарени со разум и совест и требa да се однесувaaт еден кон друг во дуxот на општо човечкaтa припaдност.
Портал: Јазици

Наводиуреди

  1. E.g. law 500/2004, 337/1992. Source: http://portal.gov.cz
  2. „Словачка деклинација“. Посетено на 2011-08-30.
  3. 3,0 3,1 3,2 „Вовед во словачкиот јазик“. Посетено на 2011-08-30.
  4. Словачки броеви: 15-90

Поврзаноуреди

Надворешни врскиуреди

🔥 Top keywords: Главна страницаВирусСпецијална:БарајМакедонски претседателски избори (2024)Еврејски празнициМакедонски парламентарни избори (2024)МакедонијаGmailМакедонски парламентарни избори (2020)Робинзон КрусоАнгкор ВатКарлес ПуџдемонБратиславаОче нашГоце ДелчевСкопјеЛетно сметање на времетоХепатит ЦСписок на македонски народни поговоркиАнтичка МакедонијаМочуриштеБалканска приказна (ТВ-серија)Бор (град)Локални избори во Македонија (2021)Народна Република КинаИзборна единица 5Мирко ПоповСвети Кирил и МетодијИзборни единици во МакедонијаХристијанизација на Киевска РусијаКамбоџаМинистерство за животна средина и просторно планирањеДевојка со бисерна обеткаИзборна единица 1Гај Јулиј ЦезарКалендар на Велигденски датумиКочо РацинМајка ТерезаИзборна единица 2ПеперугиВојскаБитолаИзборна единица 3Скратеници во македонскиот јазикВелигденФК Манчестер СитиСпоменка (книга)ЕвропаСјогренов синдромЛехово (Леринско)Џ. Р. Р. ТолкинЗагребСкржавецот (Плавт)Википедија:Авторски праваМакедонци-муслиманиДаниел ДефоЖивко МукаетовАнтифашистичко собрание на народното ослободување на МакедонијаШтрковиРимска уметностМакедонскиСтар ЕгипетЛионел МесиСписок на повикувачки броеви на земјитеСписок на планини во МакедонијаГригор ПрличевДемократска партија на Турците на МакедонијаГеографија на МакедонијаТартифСредоземно МореДржавни празници во МакедонијаИлинденско востаниеАвтомобилски регистарски таблички во МакедонијаЕгипетИзборна единица 4КошаркаМакедонска револуционерна организацијаЛазар Ристовски (глумец)Даме ГруевПодметИзборна единица 6Алиса во земјата на чудатаМодул:ArgumentsСмртност на доенчињаПрво заседание на АСНОМГолеми и мали (роман)ИменкаСписок на градови во МакедонијаБалтиморРак на белите дробовиСтругаМојот звукОпштини во МакедонијаИзбори во МакедонијаЕлена ЗагорскајаИнфективна мононуклеозаВардарПиреј (роман)Јане Сандански